
Đặt vấn đề: Mềm sụn thanh quản (MSTQ) là nguyên nhân thường gặp nhất của thở rít bẩm sinh, do cấu trúc mô nâng đỡ thanh quản và thượng thanh môn sa vào đường thở trong thì hít vào. Hầu hết trẻ bị mềm sụn thanh quản thường có triệu chứng nhẹ, các triệu chứng sẽ giảm khi trẻ 18-24 tháng. Bệnh mức độ nặng ảnh hưởng đến hô hấp, tuần hoàn, phát triển tâm vận, tăng số lần, thời gian nằm viện, thậm chí tử vong. Trước đây, việc thăm khám và đánh giá thanh quản ở trẻ em thường khó khăn vì trẻ không hợp tác, ngày nay với sự tiến bộ của nội soi ống mềm có nhiều ưu điểm hơn so với soi trực tiếp dưới gây mê. Ở nước ta, cho tới nay, có vài nghiên cứu về mềm sụn thanh quản nhưng vẫn chưa thống nhất phân loại mềm sụn thanh quản ở trẻ em, cũng như đối chiếu hình ảnh nội soi với hình thái lầm sàng, khảo sát những bệnh lý đi kèm ảnh hưởng đến mức độ nặng của mềm sụn thanh quản còn ít được quan tâm. Mục tiêu: Nghiên cứu nhằm khảo sát đặc điểm lâm sàng, hình ảnh nội soi của MSTQ, mối liên quan của bệnh lý đi kèm với mức độ nặng của MSTQ. Đối tượng và phương pháp nghiên cứu: Phương pháp mô tả loạt ca. Tất cả bệnh nhân nội trú và ngoại trú có MSTQ từ tháng 06/2020 đến tháng 08/2022 tại Bệnh viện Nhi Đồng 2. Kết quả: Tuổi trung bình là 7,5 ± 2,9 tháng, tỷ lệ nhóm > 3 - 1 8 tháng cao nhất (75,6%). Nhóm > 18 tháng có 100% mức độ nhẹ. Tỷ lệ suy dinh dưỡng chiếm 18,6%. Tỷ lệ sinh non, nhẹ cân chiếm 25,2%. Tiếng thở rít thanh quản điển hình (100%), khó bú, khó nuốt, sặc, biến dạng lồng ngực chỉ gặp ở mức độ nặng. Theo phân loại Thompson, MSTQ mức độ nhẹ (87,2%), trung bình (4,7%), nặng (8,1%). Theo phân loại Olney, MSTQ type I (69,8%), type II (15,1%), type III (7%), type phối hợp (8,1%). Bệnh lý đi kèm chiếm tỷ lệ 37,2%, trong đó trào ngược họng thanh quản là bệnh kèm theo thường gặp nhất, kế đến là tình trạng viêm phổi (24,4%), tim bẩm sinh (3,5%), bất thường thần kinh (4,7%), hội chứng Down (2,3%). MSTQ trung bình và nặng có 100% LPR cao hơn MSTQ nhẹ (28%), LPR trong nhóm có bệnh lý đi kèm (62,5%) nhiều hơn nhóm không có bệnh lý đi kèm (37,5%), khác biệt có ý nghĩa thống kê (c2; p= 0,002). Tổn thương đường thở đi kèm (26,7%), trong đó hẹp hạ thanh môn và mềm sụn khí quản thường gặp nhất (9,3%). Tổn thương đường thở đi kèm ở MSTQ nặng (85,7%), trung bình (50%), nhẹ (20%). Kết luận: MSTQ thường nhẹ (87,2%). Phân loại mức độ nặng theo triệu chứng lâm sàng của tác giả Thompson khác biệt không có ý nghĩa thống kê với phân loại qua nội soi theo tác giả Olney (c2; p= 0,2). Các bệnh lý đi kèm khác nhau đặc biệt là tổn thương đường thở có ảnh hưởng đến tiên lượng bệnh nặng.
Целью исследования явилось изучение новых подходов в комплексном лечении Болезни Меньера. Материал и методы исследования составил научные публикации по данной тематике, опубликованные за последние 10 лет в базах E-library и PubMed. Обзор показал, что подходы к диагностике, лечению, реабилитации Болезни Меньера в настоящее время должны основываться на современных клинических рекомендациях, сформулированных на основании принципов доказательной медицины.
Ўзбекистонда тиббиётнинг ривожланишига, жумладан оториноларингологиянинг замон талабларига мослашиши, янги технологияли даволаш усулларини қўлланилиши, ЛОР-касалликларини эрта аниқлаш ҳозирги кунда долзарб масалалардан бири бўлиб қолмоқда. Айнан шу борада оториноларингологиянинг ривожига қўшган ҳиссаси бўйича устозимиз Джаббаров Карим Джаббарович ажралиб турардилар.
Приведены результаты изучения реологических свойств крови у у 55 больных с риносинуситами после коронавирусной инфекции. У больных определялись следующие основные показатели: вязкость крови, коэффициент агрегации эритроцитов, степень деформируемости эритроцитов, средний объем одного эритроцита, гематокрит, фибриноген, морфологические свойства эритроцитов. У всех обследованных пациентов с риносинуситами после коронавирусной инфекции резко нарушаются реологические свойства крови. Тяжесть нарушений реологических свойств крови зависела не только от вида заболевания, а от его тяжести и степени интоксикации организма. Изменение вязкости крови обнаружено у всех обследованных пациентов. Показатели вязкости крови резко возрастали пропорционально тяжести и распространенности воспалительного процесса и выраженности деструктивных изменений в пораженных органах.
Шартли-соғлом донорлар ва CРС билан касалланган беморлар орасида IL12В генининг генотиплари тарқалишида сезиларли фарқларнинг йўқлиги ва ноқулай полиморфизмнинг мавжудлиги, ўз-ўзидан ушбу касалликнинг ривожланиши учун ҳали етарли бўлмаслиги билан изоҳланиши мумкин. Генетик мойил шахсларда СПРС “генотип-фенотип” тизимидаги ўзаро таъсир схемасига мувофиқ ривожланади (генетик-экологик). Шу билан бирга, ноқулай генотипик вариантларнинг мавжудлиги касалликнинг клиник кечишига таъсир қилиши мумкин. Олган маълумотларимиз СПРС билан оғриган беморларда полипоз жараёнлар ривожланишининг генетик механизми мураккаблигини тасдиқлайди ва ўрганилаётган патологиянинг ривожланиши ва клиник босқичини таҳлил қилишда генларнинг мураккаб ўзаро таъсирини тушунишнинг зарурияти ва аҳамиятини кўрсатади. Ушбу полиморфизм генотипик вариантларининг тарқалишини таҳлил қилиб, биз IL12В генида A1188C rs3212227 полиморфизми C/C моногенотипининг полипоз жараёнлар ривожланиши билан боғлиқлиги мавжудлигини аниқладик.
Ovoz bo'g'imlarining falajligi birgina holat bo’lib qolamsdan hiqildoq patologiyasi tufayli kelib chiqadigan kasalliklarning simptomokompleksiyasidan iboratdir. Odatda bu patologiya Vagus nervi yoki uning yuqori va / yoki qaytuvchi laringeal shoxlarini ta'sir qiladigan patologik jarayon natijasida kuzatiladi. So'nggi yillarda ushbu patologiya bilan og'rigan bemorlarning ko'payishi tendentsiyasi kuzatilmoqda. Bu pastki laringeal asab bilan aloqa qiladigan organlarga jarrohlik aralashuvlarning ko'payishi - halqum, qalqonsimon bez, traxeya va qizilo'ngach, kundalik hayotda jarohatlarning ko'payishi va bronxlar, yuqori va bronxlar o'smalari uchun jarrohlik aralashuvlar sonining ko'payishi bilan bog'liq. O'pkaning o'rta bo’laklari, koks oralig’i, yurak-qon tomir anomaliyalari uchun operatsiyalar sonining ko'payishi. Nafas olish va ovozning buzilishi insonning hayot sifatini yomonlashtiradi, mehnat qobiliyatining pasayishiga va shaxslararo munosabatlarning yomonlashishiga olib keladi. Ushbu patologiyada diagnostika, davolash va erta reabilitatsiyani o'rganish otorinolaringologlar, terapevtlar, jarrohlar va umumiy amaliyot shifokorlarining vakolatiga kiradi.
Chronic tonsillitis (CT) - is a long-term inflammation of the pharyngeal and palatine tonsils, is a classic example of a focal infection based on the development of a focus of chronic inflammation as a result of the prolonged presence of infection and the reaction to it. The study of morphological features is very relevant, since chronic tonsillitis has a high prevalence among both adults and children. This review article is devoted to the study of the morphological features of the tonsils in chronic tonsillitis. Patients of all age groups suffer from chronic diseases of the pharynx and, in particular, chronic tonsillitis.
Шифохонадан ташқари пневмонияли беморларда кўп ҳолатларда бурун ва бурун ёндош бўшлиқлари яллиғланиш касалликлари кузатилади. Касалхонадан ташқари пневмония(КТП)ли беморларда сурункали риносинусит(СРС)лар қайси усуллар билан даволаш зарур, қайси патологияни дастлаб даволаш зарур, ушбу касалликларнинг чўзилиши ёки қайталанишини олдини олиш самарали даволаш усулларини ишлаб чиқиш учун замонавий амалий тиббиёт эҳтиёжманддир. Маълумки, юқори нафас йўлларидаги патоген микрофлораларнинг микроаспирацияси натижасида пастки нафас йўлларига асоратланишлари юзага келади. Юқори ва пастки нафас йўларининг ўзаро чамбарчас боғлиқлигини инобатга олган касалхонадан ташқари пневмония ва риносинуситларнинг оғирлик даражаларига кўра беморларни самарали даволаш тадбирлари ишлаб чиқилди.
Нафас йули касалликлари, жумладан бронхиал астмаси (БА) мавжуд болалар ва ўсмирларда тиш қаттик тўқимаси, пародонт ва оғиз бўшлиғи шиллиқ қавати (ОБШК) касалликлари кўп сонли ва оғир клиник шакли кузатилиши, тиш-жағ аномалия (ТЖА) ва деформациялари (ТЖД) оғир ва хавфли кечиши орасида боғлиқлик асосланган. Тадқиқот гуруҳидаги болалар ва ўсмирлар юз-жағ тўқималарида сурункали гипоксия, ёғлар парчаланишининг оқсаши, протеаза фаоллиги ва гормондаги салбий ўзгаришлар оғиз суюқлигида патоген микробларини кўпайтириши, тишни деминерализацияланишига, иммунитетни пасайишига ва оқибати кариес, пародонт касалликларини келтириб чиқариши, ТЖАни даволаш самарадорлиги олиб қўйилмайдиган ортодонтик мосламалар ёрдамида маҳаллий тўқимада гипоксия ва оксидланишига салбий таъсирининг минималлаштириш, алвеоляр соҳа юмшоқ тўқимаси пролиферациясини яхшилашда олинмайдиган ортодонтик қурилманинг самараси исботланган. Тадкикот мақсади бўлиб нафас йули касалликлари, жумладан БА билан оғриган болалар ва ўсмирларда туғма ва ортирилган юз-жағ нуқсонларини ташхислаш, олдини олиш ва турли ортодонтик мосламаларни қўллаганда, махаллий ва тизимли мослашув-компенсацион ҳолатини инобатга олган ҳолда даволашни такомиллаштиришдан иборат. Тадқиқот объекти ва усуллари бўлиб 2020-2021 йиллар давомида пулманолог мутахасисга мурожаат этган ва тиббий диспансер назоратида бўлган 7-18 ёшдаги 225 та болалар ва ўсмирлар; жумладан 180 та БА ташхиси ва 45 нафар соматик жиҳатидан соғлом, ТЖа ва ТЖД мавжуд беморлар орасида клиник, антропометрик, функционал, стоматологик, биокимёвий, биофизик, иммунологик ва статистик текшириш усуллари ўтказилган. Тадқиқот натижасида, БА билан оғриганларда тиш қаттик тўқимаси, пародонт ва ОБШҚ касалликлари, ЮЖА ва ЮЖДнинг эрта ёшда, оғир ва хавфли кўринишлари шаклланиши, юз-жағ тўқималарида сурункали гипоксия, ёғлар парчаланишининг оқсаши, протеаза фаоллиги ва гормондаги салбий ўзгаришлари, оғиз суюқлигида патоген микроблар кўпайиб, тишни деминерализациясига, иммунитет пасайишига, тиш-жағ аномалия ва деформацияларини эрта юзага келишига сабаб булишини курсатган. Даволаш максадида комплекс ёндошув - олиб қўйилмайдиган ортодонтик мосламалар ёрдамида маҳаллий тўқимада гипоксия ва оксидланиш жараёнини ижобий силжиши, алвеоляр соҳа юмшоқ тўқимаси пролиферациясини яхшилаши асослаб берилган. Хулоса қилиб айтганда, тадқиқот натижаларининг таҳлилий натижаларининг хулосаси, болалар ва усмирлар орасида ЮЖА ва ЮЖД ларининг эрта шаклланишида сурункали нафас етишмовчилигининг асосий аҳамияти мавжудлиги, болалар ёш гурухларида ва юз-жаг тукима ва аъзоларининг шаклланиши давридаги ўзаро боғлиқлигида ўз аксини топган. Илмий – амалий натижалар даволашда ва эрта ташхислашда комплекс даво-профилактик ёндошувни тўғри танланганлиги ва ижобий натижаларида акс этган.
Количество публикаций увеличивается с каждым годом. В связи с этим возрастает необходимость информирования аудитории достижениями практической оториноларингологии Узбекистана. По плану администрации огромное значение придают по самоподготовке кадров с привлечением кафедральных работников. Перегородка носа представляет собой костно-хрящевую стенку, которая делит полость носа на две половины - правую и левую. Бессимптомное незначительное отклонение перегородки считается нормальным и встречается у большинства населения Республики. Искривление перегородки носа (ИПН) является одним из актуальных вопросов не только в оториноларингологии, но и во многих аспектах практической медицины, как детской стоматологии, педиатрии, терапии, неврологии и т.п. Об этом свидетельствует обширная литература, указывающая на изменение функций отдаленных органов и систем организма. Сообщаемые глобальные показатели распространенности (эпидемиологии) весьма различаются. Предыдущие системы классификации ИПН были предложены в соответствии с формами перегородки носа, рассматриваемой горизонтально и вертикально. У некоторых пациентов степень отклонения может влиять на носовой поток воздуха, вызывая обструкцию или нарушая обонятельную функцию. Головная боль, риносинусит, высокое кровяное давление, обструктивное апноэ во сне и шумы при дыхании также относятся к клиническим проявлениям искривления носовой перегородки. Для постановки диагноза достаточно клиническая (риноскопическая) картина, в то время как методы визуализации может быть необходимым для оформление медицинских документации. Радиологические методы визуализации, такие как компьютерная томография (МСКТ), используются для классификации и оценки характера искривления перегородки. Методом лечения искривления перегородки носа является хирургическая коррекция. Септопластика является наиболее распространенной оперативной коррекцией носа с высоким уровнем удовлетворенности и низким уровнем осложнений. В этом описательном обзоре мы представляем исчерпывающую информацию о концепции, клинической картине, диагностике, вариантах лечения и качестве жизни пациентов с искривленной перегородкой носа. Статья рассчитана на широкий круг оториноларингологов и других специальностей. Рекомендуются литературные Интернет источники со ссылками для самообучения.
Тадқиқотнинг мақсади ўткир риносинусит бўлган беморларни муколитик дориларни танлаб қўллаш орқали комплекс даволашни такомиллаштиш ҳисобланади. Тадқиқот доирасида ўткир риносинусит билан касалланган 110 нафар беморлар комплекс клиник-функционал, инструментал текширувдан ўтказилди. Тадқиқот шуни кўрсатдики, ўткир синусит бўлган беморларда ажралманинг ва бурун шиллиқ қавати транспорт функциясининг ҳолати бўйича, яъни транспорт функцияси кескин пасайган шаклда муколитик-кинетиклар, транспорт функцияси бироз пасайиб ажралма суюқ бўлган шаклда мукорегуляторлар ва транспорт функцияси бироз пасайиб ажралма қуюқ шаклда муколитик-тиолитиклар тавсия этилади.
В настоящее время резко возросло число вялотекущих гнойно-воспалительных заболеваний челюстно-лицевой области. В этиопатогенезе данной патологии важную роль играет состояние иммунной системы организма. В работе представлен анализ иммунных факторов, способствующих хронизации процесса.
Ушбу мақолада сурункали экссудатив отит билан касалланган беморларни клиник-биокимёвий текшириш натижалари таҳлили ўтказилган. Тадқиқот 2017-2022 йиллар давомида Бухоро вилояти Болалар кўп тармоқли тиббиёт марказининг Оториноларингология ва юз-жағ жарроҳлиги бўлимида ўтказилди. Шундай қилиб, экссудатив отит бўлган беморларни ташхислашда, яъни отоскопия, риноскопия ва фарингоскопия текширувлари ўрнида ЛОР-аъзоларини эндоскопик текшириш самаралироқ ҳисобланиб, аниқ ташхис қўйиш ва даволаш тактикасини тўғри танлашга имкон яратади
This article presents the results of a pharyngoscopic study of patients with chronic tonsillitis. Despite the accumulated experience, the problem of tonsillar pathology remains unresolved. The prevalence of chronic tonsillitis (CT) not only remains high, but also does not show a downward trend: compared with the 50s of the 20th century, the prevalence increased from 2.8-4.1% to 10-15% among population. According to some reports, the prevalence can reach 37-63%. Despite the constant improvement of methods for the diagnosis and treatment of chronic tonsillitis, this pathology continues to occupy a leading place in the structure of diseases of the pharynx. According to the Department of Monitoring, Analysis and Strategic Health Development of the Ministry of Health of Russia, the prevalence of chronic diseases of the tonsils and adenoids is 1,154.4 per 100,000 population.
Для успешного лечения расщелин губы и нёба необходимо прогнозирование ожидаемых результатов и чёткий план проведения различных этапов. С рождения ребёнка и до 14-16 лет проводится многоэтапное лечение с участием большого количества специалистов. Развитие и рост краниофасциальной области детей с ВРГН является актуальной темой при хирургических процедурах. Оценивание развития краниофасциальной области ребенка может быт полезным для теоретической и методологической разработки и улучшения морфомеьрических методов реконструкции в медицине, аргументировании новых концепции профилактики и лечения зубочелюстных аномалий.
As a result of the research, it was shown that complex treatment with the preparation of cytoflavin leads to an improvement in cerebral circulation and coronary blood flow, activates metabolic processes in the central nervous system, contributes to a more pronounced regression of neurological symptoms in the main group 2 to 3 times compared to the control group.
Ушбу мақолада сурункали полипоз риносинусит (СПРС) билан оғриган беморларни даволаш самарадорлигини ошириш бўйича ўтказилган генетик таҳлил натижалари келтирилган. Жаҳон статистикаси маълумотларининг келтирилишига кўра, сурункали полипоз риносинусит билан аҳолининг 2-4 % и касалланади, беморларнинг 40 % ида СПРС бронхиал астма билан бирга учрайди. Қатор хорижлик муаллифларнинг келтирган маълумотларда сурункали полипоз риносинусит билан оғриган беморлар учун ўртача амбулатор мурожаат даражаси 10.000 аҳолига 4,9 ни, касалхоналарда бундай беморлар даволанаётган беморлар сонининг ўртача 7,5 % ини ва янги ташхис қўйилган беморларнинг 80% 40 ёшдан ошган одамлар ташкил қилади.
В статье представлены результаты исследования С – реактивного белка (СРБ) в сыворотке крови пациентов с паратонзиллярным абсцессом. 63,8 % пациентов имели повышенную концентрацию СРБ в интервале от 10 до 100 мг/л. Повышенная концентрация СРБ у пациентов с паратонзиллярным абсцессом по частоте выявления превышает такие параметры общего анализа крови, как лейкоцитоз и ускоренная СОЭ.
Хронический полипозный риносинусит (ХПРС) относят к актуальным проблемам оториноларингологии в виду высокой распространенности заболевания и его медико-социальной значимости. На данном статьи представлены результаты проведенных генетических исследований полиморфизма rs1800895 592C>A в гене IL10 у больных с ХПРС. Материал и методы. В соответствии с целью исследования и для выполнения поставленных задач клинические исследования были проведены у 140 больных с ХПРС и с хроническими риносинуситами, находившихся на обследовании и лечении в ЛОР-отделении многопрофильной клиники Ташкентской медицинской академии в 2017-2020 гг. Результаты. Резюмируя полученные результаты, можно сделать вывод об отсутствии значимых различий в частоте выявления аллельных и генотипических вариантов полиморфного локуса rs1800895 592 C>A в гена IL10 в 1- и 2-группах больных. Значимый вклад данного локуса в формирование и развитие той или иной форм ХРС отсутствует. Однако у пациентов ХПРС, по сравнению с группой контроля выявляется существенная тенденция к снижению частоты генотипа А/А. Согласно коэффициенту соотношения шансов, риск формирования ХПРС у носителей данного генотипа увеличен в 2.4 раза (χ2=14.71; Р=0.70; RR=0.83; OR=0.14; 95% CI:1.78-0.39).